crna-kraljica

Medvedgrad…Utvrda iznad  grada  Zagreba iz davnog 13.stoljeća izgrađena  kao branik Kaptola još uvijek ponosno čuva tajne mnogih vlasnika.

Jednog ranog jutra okupana prvim zrakama sunca nježno me primi u svoj zagrljaj i šapne….

Mnogo, mnogo tajni znam jer mnogo, mnogo se  vlasnika promijenilo.

“Ispričaj mi barem jednu priču – zamolim je”

I priča počne….

Još davno, u 15.st. živjela je  tu, pod mojim krovom, prekrasna žena. Zvala se  Barbara…. Barbara Celjska. Ali, svi je pamte  kao Crnu kraljicu.  Bila je  toliko lijepa – koliko i zla. Nije imala niti jednog prijatelja, osim   crnog gavrana.

Živjela je po svojim željama i svojim pravilima, vodila buran i nemiran život.  Veselile su je  tuđe muke, a najviše se naslađivala kada bi svoje ljubavnike  bacala divljim svinjama  da ih pojedu.

Kada su Turci napali Medvedgrad nije mogla nikoga zamoliti za pomoć pa je  samo  izustila:

„Pomozi mi Vrag  da ti dam Medvedgrad  i sebe…“

I skočio je  Vrag. Brzo je otjerao Turke sa  Medvedgrada, ali je uzeo i dušu Crne kraljice. Uzalud je molila i tražila pomoć, ali Vraga  se nije  moglo nadmudriti.

Nakon nekog vremena Crna kraljica  pretvorila se  u zmiju. Zmiju  kraljicu.  Dan danas  još čuva  blago koje je zakopano negdje u tunelima  između Medvedgrada i Kaptola.

Zato –   zastani malo i posluhni…. Još se čuje njeno siktanje  –  Ja sammmm  kraljica Medvedgrada….
Zastani  – znaš da  si blizu blaga, ali ne diraj ga   jer je prokleto.